Kao i svaki praznik, tako se i Uskrs širom sveta slavi na potpuno različite načine, ali većini naroda je zajedničko ukrašavanje jaja. Farbanje jaja za Uskrs običaj je za koji se retko pitamo odakle potiče i zašto ga činimo, međutim na kraju krajeva, to nije ni važno. Koliko se tradicije razlikuju od zemlje do zemlje, vidi se i po različitim uskršnjim običajima u svetu.
Belgija 
Taj je običaj bio čest i u Škotskoj gde postoji izreka "istučen kao na Uskrs", koja znači da je za neki prestup dobijena preblaga kazna. Sličan običaj postoji i u Češkoj gde se od vrbinog granja na poseban način isprepletu POMLAZKE (kao korbači) kojima na Uskršnji ponedeljak momci simbolički "šibaju" devojke. Svakome ko je dobio pomlazkom, to donosi mladost, zdravlje i plodnost. Nekada su seljaci pomlazkama šibali svoju stoku i sve ukućane.
Norvežani takođe neguju zanimljivu tradiciju. Budući da veruju da će se na Uskrs rešiti ubistva, na televizijskim su programima detektivski filmovi, časopisi objavljuju kriminalističke priče, a čak i tetrapaci mleka imaju priče o nerešenim ubistvima. Druga je tradicija igranje Yahtzee igara. Norvežani i Danci na Veliku subotu u džepovima nose parčiće beskvasnog hleba umotanog u belo platno da bi ga pojeli u ponoć. Sam običaj bio je čest i u vikinško doba kad su Vikinzi nosili sa sobom zimzelene bobice koje su simbolizovale život.
U Finskoj i Švedskoj tradicija je farbanje jaja. Mala deca obučena u veštičje kostime sakupljaju slatkiše od vrata do vrata u zamenu za ukrašene cice-mace. Taj je običaj rezultat mešanja ortodoksne tradicije blagosiljanja kuća s grančicama cice-mace te skandinavske veštičje tradicije.
U Laponiji, pokrajini Deda Mraza, uz pesmu i ples stanovnici se igraju sa snegom, pravi se Sneško Belić te se slavi Isusovo uskrsnuće i buđenje prirode.
Španija možda ima najspektakularniju proslavu. Naime, splavovi koje plutaju s ukrašenim figurama predstavljaju likove iz biblijske priče o Hristovom uskrsnuću, a slavi se uz povorke i gozbe.
U Bugarskoj i Rumuniji na Veliku subotu stavljaju se brašno, so, kvasac i jaja u prozore, a od tih se sastojaka na Uskršnji ponedeljak zamesi hleb. Potom se hleb blagoslovi i podari da bi godina bila plodna.
Na Lampedusi, italijanskom ostrvcetu, na Uskrs se zaboravljaju sve svađe i nesporazumi. Na Veliku subotu Sicilijanci kući nose cvet psećeg zuba koji tog dana ima magične moći te donosi veselje i ispunjavanje želja.
Sličan je običaj razvijen i u Poljskoj gde se Uskrs naziva Wielkanoc (velika noć) što upućuje na verovanje i održavanje obreda u uskršnjoj noći.
U Brazilu u pokrajini Minas na Veliku subotu džepovi se pune komadićima kvarca koji se na Uskrs ostavljaju kod kuće. U Polineziji se na Veliku subotu krste školjke za koje se veruje da su povezane s morskim duhovima. Posle obreda, vraćaju ih u more gde dobijaju novi život. U Meksiku se na ulice postavljaju papirnati likovi Jude Iskariotskog unutar kojih je pripremljen vatromet.
U Severnoj Americi Uskrs je delom sekularizovan, odvojen od sakralnog. Najpoznatiji je običaj lov na jaja - roditelji ili rodbina sakriju jaja u kući ili dvorištu/vrtu, a zatima ih deca traže. Naime, deca veruju da ih je preko noći sakrio uskršnji zec zajedno s drugim poslasticama ili darovima u uskršnjoj korpi. Brojne porodice odlaze na jutarnju nedeljnu uskršnju misu, a održavaju se i parade.
Jedna od najpoznatijih organizuje se u Atlantik Sitiju. Na livadi vašingtonske Bele kuće svake godine se održava najveća ceremonija kotrljanja jaja prilikom koje se predsednička porodica uz zvuke bleh muzike druži s decom građana.
