„Sporedan šou“ je bila sekundarna atrakcija u većini cirkusa gde su prisutni mogli da vide čudne neobičnosti i „nakaze“ – ljude rođene sa poremećajima i invaliditetom koji su često bili zatvoreni i primorani da nastupaju.
Danas je način na koji doživljavamo osobe sa invaliditetom veoma različit od onog iz 19. i 20. veka. Za ljude kao što je Šlitci, čije je pravo ime izgubljeno u dokumentima, bili su primorani da čitave svoje živote kao frikovi i od čega su na kraju i živeli.
Ko je bio Šlitci?
Šlitcijevo pravo ime, datum rođenja, lokacija i ime njegovih roditelja nisu poznati. Međutim, u njegovoj umrlici stoji da je „Schlitzie Surtees“ rođen 10. septembra 1901. godine u Njujorku. Rođen je sa mikrocefalijom, urođenom manom koja mu je ostavila abnormalno mali mozak i lobanju, kao i mali rast i ozbiljan intelektualni nedostatak.
Rečeno je da ima mozak trogodišnjaka. Nije bio u stanju da u potpunosti brine o sebi i mogao je da izgovori samo nekoliko reči i malih fraza. Mnogi Šlitcijevi staratelji (većina njih nezvaničnih) ispričali su da je mogao da obavlja jednostavne zadatke, ali da je mogao da razume većinu onoga što mu je rečeno. Često je lepo reagovao na razgovor i čak je mogao da oponaša one oko sebe.
Ne zna se tačno kako je Šlitci završio u cirkusu, ali do početka 20. veka bio je sporedni izvođač i deo mreže drugih mikrocefaličnih ljudi. Šlici je često nastupao pod naslovima kao što su „Poslednji od Asteka“, „Devojka majmuna“ i „Šta je to?“. Iako je rođen kao muškarac, obično je bio obučen kao žena i oslovljavan ženskim zamenicama kako bi se dodala „vrednost šoka“.
Šlitci je nastupao za neke od najvećih cirkusa u Severnoj Americi tokom 1920-ih i 30-ih godina, od Ringling Bros. do Barnum & Bailei.
Od cirkusa do bioskopa
Godine 1928. Šlitci je debitovao na filmu u "The Sideshow", filmu koji se odvija u cirkusu u kojem su glumili stvarni sporedni izvođači, ali je njegov veliki proboj došao 1932. kada je dobio ulogu u horor filmu Toda Brauninga "Nakaze".
Pored Šlitcija u filmu su glumili i drugi izvođači, uključujući princa Rendiana iz „Živog torza“, sijamske bliznakinje Dejzi i Vajolet Hilton i Hari i Dejzi Erls iz porodice lutaka – četvoro braće i sestara koji su svi bili patuljci ili sa nekim drigim invaliditetima.
Film Metro-Goldvin-Majera zasnovan je na kratkoj priči objavljenoj 1923. godine, prateći grupu putujućih francuskih cirkusanata i spletkarskog umetnika na trapezu koji planira da zavede i ubije patuljka u sporednoj trupi kako bi ukrao njegovo nasledstvo. Šlici se pojavljuje nekoliko puta tokom filma, uključujući i scenu sa filmskom zvezdom Volasom Fordom.
Nakaze su dospele na naslovne strane ubrzo nakon objavljivanja, ali štampa nije obasipala MGM sjajnim kritikama. Umesto toga, publika je bila šokirana upotrebom pravih izvođača iz cirkusa. Film je čak bio zabranjen u Ujedinjenom Kraljevstvu punih 30 godina.
Šta se desilo sa Šlitcijem?
Godine 1936, trener šimpanzi po imenu Džordž Surtis usvojio je Šlitcija i postao njegov zakonski staratelj. Šlici je tada ima 34. godine i prvog pravog staratelja.
Šlitci je nastavio da nastupa u sporednim predstavama sve do Surtisove smrti 1965. Surtisova ćerka je poslala Šlicija u bolnicu u Los Anđelesu sve dok Bil „Frenči“ Unks – gutač mačeva i cirkusant – nije prepoznao Šlicija tokom posete bolnici. Unks je rekao da se Šlitciju činilo da nedostaje karneval i da ga je to što nije bilo u očima javnosti učinilo depresivnim. Na kraju, Šlitci je otpušten iz bolnice i stavljen u automobil Unkovog cirkuskog poslodavca, Sema Aleksandera.
Šlitci je nastupao za Alekandera do 1968. godine. Nakon završetka svoje cirkuske karijere, povukao se u Los Anđeles gde je povremeno nastupao na nekim predstavama, čak je putovao na Havaje i London.
Između nastupa, bio je popularni holivudski ulični izvođač često u pratnji čuvara koji su prodavali slike za uspomene iz njegovih cirkuskih dana. Jedno od njegovih omiljenih mesta bio je Bulevar Santa Monika, u blizini lokalnog parka gde je voleo da hrani golubove i patke.
24. septembra 1971. Šlitci je umro u 70. godini života. Bio je to relativno dug život za nekoga sa mikrocefalijom. Sahranjen je na groblju u Rovland Hajtsu u Kaliforniji.
