Ketrin Openhajmer je promenila nekoliko fakulteta i nekoliko supruga, u mladosti je imala komunističke stavove, Openhajmeru je bila glavni oslonac tokom projekta "Manhattan", s svojom decom se loše slagala, a smrt ju je zatekla na plovidbi oko sveta.
Gledaoci i kritika oduševljeni su filmom „Oppenheimer” proslavljenog reditelja Kristofera Nolana koji govori o životu i radu slavnog fizičara Roberta Openhajmera, „oca atomske bombe” i naučnog voditelja projekta "Manhattan", koji se ostatak života borio s moralnim problemima svog otkrića.
Film se bavi i složenim privatnim fizičarevim životom, normalno i brakom s Ketrin Kiti Openhajmer, koja je takođe imala svoje demone. Film prikazuje njeznu političku prošlost, alkoholizam, ali i podršku koju je pružila svom četvrtom suprugu, uprkos tome što ju je često zanemarivao.
Kiti se rodila kao Ketrin Puening 1910. godine u Nemačkoj, a s roditeljima se preselila u Ameriku kad je imala dve godine. Odrasla je u Pitsburgu, a kao ćerka inženjera, koji je navodno bio u rodu s nemačkom vladarskom lozom, provela je privilegovano detinjstvo u bogatom predgrađu. Promenila je nekoliko fakulteta, pa je osim u Pitsburgu, studirala i u Minhenu, na pariškoj Sorboni, u Grenobleu, a nakon duže pauze i na Univerzitetu u Pensilvaniji, gde je završila trogodišnji program iz botanike.
U mladim danima je odustala od studiranja kako bi se 1932. udala za Frenka Ramsejera, ali taj brak nije potrajao. Posle je na nekoj zabavi upoznala mladog komunistu Džoa Daleta, zaljubili su se i 1934. otišli da žive u Francusku. On se pridružio komunistima koji su se borili u Španskom građanskom ratu protiv Francovih snaga pa je poginuo u akciji tri godine nakon venčanja.
Kiti se vratila u Sjedinjene Američke države i tada upisala spomenute preddiplomske studije botanike koji je završila 1939. godine.
S Openhajmerom, koji je često menjao partnerke, upoznala se te iste godine na baštenskoj zabavi u Pasadeni. Upravo je trebala da počne diplomske studije na UCLA-i, a osim toga, bila je sveže udata, za britanskog lekara Ričarda Harisona. Očigledno je s Openhajmerom jako kliknula, jer se brzinski razvela od Harisona i ubrzo sklopila svoj četvrti brak, 1. januaru 1940. godine.
S novim i, pokazaće se, najvažnijim suprugom, uskoro se preselila u Los Alamos u Novom Meksiku gde se odvijao projekat "Manhattan". Kratko vreme je radila u laboratoriji, a budući da nije mogla da radi kao botaničarka, posvetila se organizovanju društvenog života i zabava u zajednici u Los Alamosu. Suprugu je bila glavni oslonac, uprkos tome što ju je zanemarivao i što je tamo bila vrlo usamljena, a on joj je otkrivao s čime se sve susreće radeći na projektu.
Par je imao dvoje dece, Pitera i Ketrin. Nakon ćerkinog rođenja Kiti je postala depresivna, čemu je doprineo i izolovan život u Los Alamosu. Na neko vreme se vratila roditeljima, a počela je i puno da pije. Kada je Openhajmer bio pod istragom zbog navodnih komunističkih stavova i njena je komunistička prošlost iskrsla na saslušanjima. Ali, oboje su uspeli da dokažu svoju odanost Sjedinjenim Američkim Državama pred Komisijom za atomsku energiju. Porodica se kasnije preselila u Prinston u Nju Džersiju. U novom domu je imala baštu, pa joj je oživelo i zanimanje za botaniku.
Tu je Openhajmer u 62. godini umro nakon borbe s rakom grla. Bilo je to 1967. godine, a Kiti je rasula njegov pepeo na Devičanskim ostrvima gde su imali kuću. Nije dugo ostala nevenčana – udala se još jednom, za dugogodišnjeg prijatelja i saradnika na projektu "Manhattan", Roberta Serbera.
Kiti nije mirovala, pa je organizovala i plovidbu oko sveta, ali nije je realizovala. Bila je kapetan jahte "Moonraker" kojom je s posadom oplovila Karibe, ali kada su se trebali da se upute prema Japanu, Kiti su snašli teški zdravstveni problemi. Primljena je u bolnicu u Panami, gde je i umrla od embolije, pet godina nakon Openhajmera, takođe u dobi od 62 godine.
Sin Piter tada je imao 31 godinu. Kao dete je bio anksiozan i nije imao dobar odnos s majkom, pa mu je nešto poput surogat majke postala očeva sekretarica Verna Hobson. Piteru nije išlo dobro u školi, nije imao ocene potrebne za upis na fakultet. Postao je stolar, a nakon očeve smrti otišao je da živi na njegovom ranču u Novom Meksiku gde i danas živi. Otac je troje dece.
Tri godine mlađa ćerka, zvana Toni, u detinjstvu je obolela od dječje paralize, porodica je najviše zbog toga i odlazila na Devičanska ostrva, jer je toplina pomagala njenom stanju. Kao tinejdžerka imala je mnogo nesuglasica s majkom, uglavnom zbog Kitine zavisnosti od alkoholua. Dve godine nakon očeve smrti izgubila je posao prevodioca u Ujedinjenim narodima. Teško se nosila sa svim životnim nedaćama pa je 1977. počinila samoubistvo.
