Amou Hadži iz Irana nije se kupao skoro 70, jer je smatrao da će mu to doneti nesreću i na kraju ga i usmrtiti. Hranio se uglavnom od leševa životinja koje nađe na putu, a vodu je pio direktno iz lokvi na ulici. Mnogi su zbog njegovog izgleda pomišljali da je prek i zao čovek, što je bilo daleko od istine. Život mu je priredio situacije koje nije mogao da prevaziđe, te je utehu pronašao u prirodu. Njegovo stanje ostavilo je bez teksta mnoge lekare.
Meštani i komšije objašnjavaju da je Amoj doživeo „određene emocionalne probleme u mladosti“ i da je zbog neuzvraćenje ljubavi bio rešio da živi život na ovakav način. Kako su znali da govore on je bio "najprljaviji čovek sa najčistijom dušom".
Njegov izbor da tako živi mu je otežao da pronađe prijatelje ili emotivnog partnera. Ali, ono u čemu užviva je kako kaže: „pušenje lule napunjene životinjskim izmetom“!
Seljani u Iranu su bili toliko impresionirani njegovom posvećenošću nekonvencionalnom načinu života da su mu izgradili malu kolibu, kako bi imao gde da prespava. Mada Amou je voli da spava u rupi u zemlji koju je sam iskopao, kako nikome ne bi bio na teretu.
Lekari, koji su ga jednom prilikom posetili u njegovoj kolibu u selu Dejgah, detaljno su ga pregledali i uradili nekoliko testova, koji su pokazali da nema ozbiljnih bolesti ili bakterija.
Testirali su ga na sve, od raznih oblika hepatitisa i side do parazita, i sve što su otkrili bila je infekcija trihineloze bez simptoma. Dakle, činjenica da je savršeno zdrav šokirala je brojne stručnjake.
Ipak, nekoliko meseci pre smrtu seljani su ga nagovorili da se prvi put okupa posle 67 godina. Mnogi su sigurni da je to razlog zbog kog je i preminuo, jer organizam tokom godina razvio barijeru, koja je kupanjem bila narušena.
Meštani su ga opisivali kao biblijskog lika koji je rođen u pogrešnom vremenskom periodu. Činilo se da voli samoću i prirodu, iako to nije značilo da ne voli ljude. Građani Dejgaha često su mu donosili hranu i dolazili da ga obiđu što je ponekad umelo da mu izmami osmeh na lice.
Uprkos svemu tome, činilo se da je najveći mir imao kada je sam i da je bio mnogo bliži prirodi nego bilo ko drugi na svetu. Njegov izgled navodio je ljude da misle da je Amou loša osoba, ali on je zapravo bio veoma ljubazan i uvek je delio šta kod da ima sa bilo kim u njegovom prisustvu.
"Većina ljudi pogrešno je razumela njegovu fobiju od vode", govorili su njegovi sugrađani.
Ono što je bilo posebno interesantno u životu ovog čoveka je činjenica da se hranio isključivo leševima životinja, jer nije želeo da ubija nedužna stvorenja na koje je nailazio.
Crnilo na njegovoj koži koju je većina ljudi videla kao prljavštinu je uglavnom bila pepeo. Amoj je stavljao glavu u vatru da bi spalio kosu, jer nije imao poverenja da ga dugi ljudi šišaju. Lokalni novinari godinama su pokušavali da od njega dobiju neke informacija o njegovoj prošlosti i šta ga je zapravo navelo da vodi ovakav način života, ali pravi istinu nikada nisu otkrili.
Amoj Hadži preminuo je u oktobru 2022. u 95. godini života u svom selu Dejgah u južnoj provinciji Fars.
