Umetnici imaju drugačiju strukturu mozga od ostalih ljudi, tvrde belgijski naučnici čija je studija objavljena u časopisu Neurolmage.
Rezultati istraživanje ukazuju da je umetnicima talenat urođen, ali i da vežbanje i okolina mogu imati ključnu ulogu u razvoju njihovih sposobnosti. Kao u mnogim naučnim poljima, tačan odnos između prirode i odgoja ostaje i dalje nejasan.
Vođa istraživanja Rebeka Šamberlen sa Univeziteta u Levenu izjavila je da je njen cilj bio da otkrije kako umetnici vide svet drugačije. Ona i njene kolege su pomoću tzv. voksel-bazirane morfometrijske metode (VBM) skenirali mozgove 21 studenta likovnih umetnosti, a zatim ih uporedili sa snimcima mozgova 23 ne-umetnika. Detaljni snimci pokazali su da umetnici imaju znatno više sive materije u delu mozga u temenom režnju, zvanom precuneus.
"Taj deo je povezan sa nizom funkcija, ali potencijalno sa stvarima koje se mogu dovesti u vezu sa kreativnošću, kao što je vizualno prikazivanje - mogućnosti manipulacije slikama u mozgu, njihovog kombinovanja i dekonstruisanja", rekla je dr Šamberlen za Bi-Bi-Si.
Pogled otkriva stanje mozga - koliki je IQ pokazuju vaše oči, opširnije OVDE.
Od učesnika istraživanja se, takođe, tražilo na prave crteže, a stručnjaci su pokušali da uspostave vezu između tih crteža i količine sive i bele materije u njihovom mozgu. Bolji crtači imali su veću količinu sive i bele materije u malom mozgu, kao i u suplementarnom motoričkom delu. Oba ova područja mozga kontrolišu fine motoričke sposobnosti i obavljanje rutinskih radnji. Siva materija je većim delom sastavljena od nervnih ćelija, dok je bela materija odgovorna za komunikaciju između predela sa sivom materijom.
OVDE saznajte kako muzički instrumenti pozitivno utiču na funkcije mozga.
